Tajne hleba – kroz istoriju, reči i običaje

Šesnaestog oktobra obeležavamo Svetski dan hleba – osnovne namirnica bez koje se ne može zamisliti život širom sveta. A da li znate kako, kada i gde je nastao? Šta hleb predstavlja za naš narod i ima li mesto u našem govoru? Na koje sve načine možete da ga pripremate? Saznajte u nastavku bloga. 👇

Veruje se da su ljudi za pripremu primitivnog oblika hleba, tadašnjeg somuna,  prvobitno koristili ekstrakt skroba iz korena biljaka. S druge strane, kvasac, bez koga danas ne možemo da zamislimo kiselo testo, kao i proces fermentacije otkriveni su u starom Egiptu. Egipćani su toliko poštovali hleb, da su imali boga hleba, pa čak i znak za hleb u sistemu hijeroglifa. Hleb je imao veoma važno mesto u grčkoj i rimskoj civilizaciji, a danas je poznata njegova ritualna primena u judaizmu i hrišćanstvu – kao telo Hristovo, a vino kao njegova krv. 

Tradicionalni hleb sa našeg podneblja je pogača. Ona se priprema na poseban način, uoči posebnih prilika – česnicu pripremamo za Božić, slavski kolač za slavu, a pogače se nađu na trpezi i za Vaskrs, ili u nekim drugim svečanijim prilikama.

Poznato je da naš narod prema hlebu ima odnos pun poštovanja, i situacije u kojima se hleb koristi kao simbol, deo običaja ili rituala su brojne. Kada gost uđe u srpsku kuću, dočekivan je uz hleb i so, a taj običaj je održan i do dana današnjeg. Hleb i so simbolizuju da sve ono što imamo, velikodušno delimo sa gostom i da ga dočekujemo u dobrom raspoloženju.  

Svi pamtimo rečenicu naših baka: „Ako ne možeš, poljubi i ostavi, hleb se ne baca.” Koliko je velik njegov značaj, shvatićete kada se setite koliko je samo narodnih izreka vezano upravo za hleb – kada neko ode „trbuhom za kruhom”, znači da traži način da preživi, da zaradi za svoj hleb, jer „nema hleba bez motike.” U toj potrazi za poslom i boljim životom, potrebno je biti strpljiv i smiren, a to se može reći na sledeći način: „Zrno po zrno – pogača, kamen po kamen – palača.” A kada u životu naiđemo na ne tako poštene, nestrpljive i nezahvalne ljude, za njih kažemo da „hoće hleba preko pogače.” 💭

Ovo su samo neki od primera koji pokazuju šta hleb predstavlja – sigurnost, spokoj, strpljenje, ono što se poštuje i voli – sastavni deo života ljudske civilizacije od njenih početaka.

„Hleb naš nasušni” zaista je upravo to – naša nasušna potreba. Hleb je deo svakodnevne trpeze ljudi širom sveta. Njegova upotreba se ne završava time što ćemo „prismočiti” parče hleba uz ručak – možete ga tostirati, ispeći u rerni kao celo parče, tanke, hrskave bruskete, ili pak krutone od hleba. Ili, hleb pečen u rerni samleti i koristiti kao prezlu. Možete pripremiti i poparu. A tu je i svima poznat i omiljeni doručak – prženice, pofezne, hleb u jajima, kvašenice, ribanjke, pohovani hleb. Kako god zvali hleb pripremljen na ovaj način, jedno je sigurno – svi ga volimo. 😍

Nadamo se da ste naučili nešto novo o hlebu, ili se podsetili nečega što ste možda već znali. 😊 Na našem sajtu možete da pronađete razne recepte za hleb, poput onih uobičajnih za domaći hleb, integralni hleb sa semenkama, slane hlepčiće, hleb iz zemljanog pekača i lisnati hleb, ili nekih sa posebnim dodacima poput hleba sa crnim dudom, hleba sa blitvom, hleba sa belim lukom, hleba sa ljutom papričicom, hleba sa tikvicama ili slatkog hleba i slatkog hleba sa cimetom.

Ukoliko i vi imate neki recept – dajte svoj mali doprinos Svetskom danu hleba i podelite ga na našem sajtu. 🍞