Slavski kolač

Objavljeno 30.10.2017. od Suncica Bila

Opis

Sastojci

za ukrase
200 gr brašna
100 gr gustina
1 kašika soli
100 ml hladne vode

za testo
oko 1 kg brašna
oko 400 ml vode
1 kašika soli
100 ml ulja
40 gr kvasca
2 kašičice šećera

Ukrase za kolač uradite, najbolje je, nekoliko dana ranije. Sve ove godine, manje-više, radim iste ukrase. U činiji zamesim testo od brašna, gustina, soli i vode. Ja sam ranijih godina, da bih bila sigurna da će ukrasi biti beli, stavljala mnogo više soli. Ispostavilo se nepotrebno. Zamešeno testo stavim u kesu, da se ne bi sušilo. Izvadim jedno parče i istanjim ga oklagijom. Drvenim slovom-pečatom, pritisnem testo i opsečem oko njega. i tako pet puta. To je najvažniji ukras kolača. Onda radim ostale ukrase. Jedno valjkasto parčence testa, veličine malog prsta, iseckam makazicama-eto klasa žita. Njive nemam, ali ako rodi drugima, biće i za mene hleba. Poklopcem od ruža, izvadim 24 kružića za 4 grozda. Gde su grozdovi tu su i liske. Nemam ni vinovu lozu, ali volim da popijem pola čaše vina. Neka rodi loza. Tu je burence, čeka da se napuni. E, knjigu ne propuštam. Napravim je poveliku. Imam dva đaka… Nju je baš lako napraviti. Isečem jedan manji pravougaonik, pa onda još jedan, nešto malo veći, i išaram čačkalicom kao slova. Presavijem ga na pola, i postavim preko prvog. I ptičicu je lako napraviti. Jedno parče testa, veličine polovine malog prsta – spljoštim na vrhu. S obe strane utisnem po zrno bibera, zašiljim malo ivicu i eto kljuna. Glava je gotova. Rastanjim jedan krug, prečnika 3 cm i jednu polovinu izreckam po dužini. Zavrnem ivice, i eto tela ptičice sa sve krilima. Postavim glavu na to telo, i taj sastav zakamufliram jednom uzanom tračicom. Četvoro nas je u kući, i toliko uradim ptičica. Svaki ukras koji uradim, stavljam na, brašnom posut, poslužavnik. Njega podignem na viseći kuhinjski deo. Ustvari, važno je da se ukrasi suše lagano, u toploj prostoriji. Stavila sam još jednu sliku slavskog kolača sa malo različitim ukrasima. List loze sam „vadila“ srcastom modlice, a kuglice testa su grozd.

Dan uoči Svetog Jovana, mesim kolač.
Osveštanu vodu, sa sve semenkama i liščicama bosiljka, ugrejem i u njoj razmutim kvasac i kašiku brašna. Dodam ulje i šećer – brzo će kvasac da proradi.
U većoj posudi osolim prosejano brašno. Dodam nadošli kvasac. I mesim. Ne pomaže tu mikser. Barem ne obični, koji ja imam. Ovoj količini testa, on ne može ništa. Mesim, prvo u vanglici, a onda testo izvadim na radnu površinu. Tu ga i dalje, mesim i mesim. Kada ga nožem rasečem, a ono ovako šupljikavo – e, to je to!!
Vratim testo u činiju, koju ušuškam ispod velike kese. Posle jedno 40 minuta, činija je puna naraslog testa.
Na pobrašnjenoj radnoj površini, blago premesim testo.

Šerpa je rumunskog porekla, i skoro da smo vršnjakinje. Šta je u njoj sve izdinstano, ispečeno… Sada je šuplja i bez jedne drške. Služi mi za pečenje velikog hleba, i slavskog kolača.
U sredinu šerpe, stavila sam veći deo testa, koji sam bocnula čačkalicom, da ima oduška. Oko njega je pletenica.

Sada testo narasta u šerpi. Ovog puta, to ide brže.
Naraslo testo premažem žumacetom, i ređam ukrase. Ptičice ću, naknadno, zalepiti na pečen kolač, kašičicom brašna-razmućenog sa malo vode.
Mogla bih da napišem, da ukrase radim sa decom. Mogla bih, ali neću da lažem. Kada nešto spremam, volim da sam sama u kuhinji. Šta ću, kada sam -tananog mentalnog sklopa-. Ćerke za to imaju, jedan drugi izraz. Dosta grublji:)..

Kolač pečem u zagrejanoj rerni na 220 stepeni, jedno petnaestak minuta. Onda smanjim temperaturu na 180 i nastavim pečenje. Još jedno pola sata i kolač je gotov. Opet, svako najbolje poznaje svoju rernu. Kada kolač dobije lepu boju, da ne bi preplanuo, pokrijem ga aluminijumskom folijom.
Tri godine zaredom, kolač mi je bio kako treba. I unutra i spolja. A onda, četvrte, neko mi reče kako ne valja kada pukne kolač. E, to novo „saznanje“ me, baš istremiralo. Radim kolač, a sve mislim-neće valjda pući. Nije mi bilo dovoljno, da ga gledam kroz staklo rerne, već sam je svaki čas otvarala. I naravno da je pukao.Ne slušam više, šta valja ili ne valja. Opušteno spremam kolač, i uživam u tome.

Gledam koliko sam se raspisala… Ali, ako ubedim, barem, jednu osobu, da napravi svoj slavski kolač – vredelo je-!

0
5

Povezano

Želim primati newsletter

Na sajtu https://mesimozajedno.rs koristimo kolačiće za prijavu i objavljivanje sadržaja i analizu saobraćaja na sajtu . Više o kolačićima Ne prihvatam Prihvatam