Ćup zlata

Znaš Aćime i moja mama Vera zna lepo da priča priče. Ja volim da se šalim sa njom kako izmišlja nova jela, ali nije tako, ona pokušava od zaborava da sačuva stara jela. Odlično pravi hleb, volim da je zafrkavam kako je tvrd ko kamen. Ne mogu ti objasniti tehnika je napredovala moja mama recepte objavljuje da ih svi vide i obavezno stavi cvet ili knjigu kada slika to što je napravila. A kada me pita Petre kako ti izgleda ja joj odgovorim moglo bi to i bolje. Ona se kobajagi naljuti, u zadnje vreme stalno se slika sa nekim smešnim gumenim opancima i nekim ludačkim šeširom. Voli jako knjige i na sestru i mene je prenela tu ljubav. Aćime vraćamo se mama i ja jedan dan sa posla, radili smo u istoj firmi ali ja sam više voleo konje i ostale životinje pa sam prešao u drugu firmu. Sela moja mama i vadi knjigu da čita. Seo ja pored jednog kolege iz susednoga sela i on mi kaže:,,Pogledaj onu ženu, ja pogledam moja mama. Ćutim ja, neću da mu kažem da je to moja mama. Ta žena odkada ja putujem svaki dan čita knjigu. Ja se nasmejah, upitah ga pa znaš li da je to moja mama. Tvoja mama, da moja mama Vera Evo i jedne priče Pričala je o malome čoveku sa kapicom na glavi koji je dolazio svaku noć da spava pored ognjišta u kuću sirotana, uzimao je da jede malo hleba i sira iz mješine. Ujutru ga nije bilo, ali koliki je bio grumen sira, tolika je bila grudva zlata ujutru pored ognjišta. Svaki grumen sira što bi pojeo pretvarao bi u zlato. Bio je čarobnjak. Aćo to je lepa priča pa taj siromah je na kraju postao imućan čovek. Nije Petre on je ostavljao mali deo zlata za sebe a ostalo je ostavljao na pragu siromašnijim od njega.