Sutra ujutru neko će u pekari uzeti kiflu, platiti je i pojesti u hodu, za manje od dva minuta.
Iza ta dva minuta stoji devet meseci.
Evo kako izgleda cela ta godina, unazad od tezge do njive.
Oktobar, sve počinje pod zemljom
Ovih dana po Vojvodini i Mačvi traktori pripremaju zemljište. Optimalan rok za setvu ozime pšenice u Srbiji je od petog do dvadeset petog oktobra i ratari ga shvataju vrlo ozbiljno, jer svako veće odstupanje ume da odnese deo prinosa.
Zašto ozima? Zato što ovo seme nije napravljeno da nikne i odmah rodi. Njemu treba zima.
Novembar i decembar, tiho umnožavanje
Pšenica nikne, izraste nekoliko centimetara i naizgled stane.
U stvari radi najvažniji posao. Iz jednog zrna razvija se nekoliko izdanaka, a taj proces se zove bokorenje. Od njega zavisi koliko će klasova biti na kvadratnom metru, dakle i koliko će brašna biti sledećeg leta.
Sve to se dešava dok mi biramo poklone i mesimo prve praznične kolače.
Zima, mirovanje ispod snega
Postoji jedna stvar koja iznenadi svakoga ko nije odrastao na selu. Sneg nije neprijatelj pšenice, nego pokrivač.
Ono čega se ratari zaista plaše zove se golomrazica, jak mraz bez snežnog pokrivača. Tada zaleđena zemlja pucne, korenje se pokida i njiva se u martu ne prepozna.
Proleće, rast koji se vidi iz dana u dan
Kada se zemlja zagreje, pšenica kreće u vlatanje. Stablo se izdužuje, a onda se u aprilu i maju pojavljuje klas.
Sledi oprašivanje i nalivanje zrna, faza u kojoj se odlučuje koliko će zrno biti krupno i koliko će skroba i belančevina poneti u sebi. Baš od tih belančevina kasnije nastaje gluten, mreža koja u vašoj činiji zadržava mehuriće kvasca.
Kraj juna, žetva
Onda dođe onih desetak dana kada cela ravnica ne spava.
Podaci iz izveštaja o žetvi pokazuju da se u Srbiji do samog kraja juna požanje veći deo roda. Kombajni rade dok vlaga zrna dozvoljava, jer ako se čeka predugo, klas se otvara i zrno pada na zemlju.
Leto, mlin
Zrno se ne melje odjednom i ne melje se celo.
U mlinu se odvajaju tri dela. Beli endosperm, iz kojeg nastaje belo brašno. Klica, koja je puna masti i zato se izdvaja da brašno ne užegne. I omotač, mekinje, koje ostaju u tamnijim tipovima brašna.
Zato broj na kesi brašna i nije ništa drugo nego podatak koliko je omotača ostalo unutra.
I na kraju, vaša ruka
Kada sledeći put prospete brašno po dasci, setite se šta držite.
To brašno je posejano prošlog oktobra, prezimelo pod snegom, preživelo aprilske mrazeve, požnjeveno u junskoj vrućini i samleveno negde u avgustu.
Ostalo je još samo nekoliko sati. Voda, so, kvasac i vaše ruke.
Nije loše za nešto što se pojede u hodu, na putu do posla.
Topla preporuka je da prilikom pripreme testa koristite naše kvasce Vrenje i Alfu, koje možete naći u svim bolje snabdevenim trgovinskim lancima. Pratite nas na „Mesimo zajedno“ i budite deo naše zajednice koja vrednuje kulturu, tradiciju i, naravno, dobru hranu.
Pošaljite komentar