Šesnaestog oktobra 1945. godine, u Kvebeku, osnovana je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija.
Na njenom grbu stoje dve latinske reči. Fiat panis. Neka bude hleba.
Zbog tog datuma i tog mota, 16. oktobar je danas Svetski dan hrane. A od 2006. godine, otkako ga je pokrenula Međunarodna unija pekara i poslastičara, isti dan se obeležava i kao Svetski dan hleba.
Praznik koji je preuzela jedna blogerka
Priča ima neočekivan nastavak.
Unija je taj dan pokrenula i promovisala nekoliko godina, a onda ga je, sasvim tiho, preuzela jedna žena sa interneta. Zorra, Švajcarkinja koja živi u Andaluziji, godinama okuplja ljude iz celog sveta da baš tog datuma umese hleb i pokažu ga.
Ono što je počelo kao inicijativa strukovnog udruženja pretvorilo se u nešto mnogo bliže onome što hleb zaista jeste. U okupljanje.
Brojke koje vredi znati
U Srbiji se hleb i dalje jede više nego u većem delu Evrope, ali znatno manje nego ranije.
Prema podacima udruženja Žitounija, potrošnja je pala sa 91,5 kilograma po stanovniku godišnje na oko 51 kilogram. Skoro četrdeset odsto manje za petnaest godina.
Zanimljivo je i gde se hleb najviše jede. Ne u velikim gradovima i ne tamo gde se najbolje živi, nego u siromašnijim krajevima. Hleb je vekovima bio ono što nadoknađuje sve ostalo čega nema, i taj obrazac se nije promenio.
Zašto baš hleb
Od svih namirnica koje su mogle da dobiju svoj dan, hleb je izabran iz prostog razloga. On je najstariji zajednički imenilac.
Peče se na svakom kontinentu, u svakoj kulturi, i gotovo uvek počinje od ista dva sastojka, brašna i vode. Menjaju se oblik, ime i način pečenja. Suština stoji nepromenjena vekovima.
Druga strana iste brojke
Hleb je istovremeno i namirnica koja se najviše baca.
Kupi se vekna, pojede se pola, ostatak se osuši i završi u kanti. Toliko je jeftin da nam to ne pada teško.
Baš na to 16. oktobar i cilja. Svetski dan hrane nije praznik obilja, nego podsetnik da obilje nije ni svuda ni zauvek.
Kako da ga obeležite, ako želite
Bez patetike, sa tri konkretne stvari.
Umesite jednu veknu sami. Ništa ne objašnjava vrednost hleba kao četiri sata čekanja da naraste.
Ne bacite ono što je ostalo od jučerašnjeg hleba. Prženice, krutoni, prezle, supa.
I recite nekome zašto je taj datum poseban. Većina ljudi za njega nikada nije ni čula.
Topla preporuka je da prilikom pripreme testa koristite naše kvasce Vrenje i Alfu, koje možete naći u svim bolje snabdevenim trgovinskim lancima. Pratite nas na „Mesimo zajedno“ i budite deo naše zajednice koja vrednuje kulturu, tradiciju i, naravno, dobru hranu.
Pošaljite komentar