Ovo je priča o tainu – hlebu koji je bio vredniji od zlata i koji je, prema verovanju, čuvao glavu na ramenima.
A kako nam se bliži Sretenje, praznik za koji se u narodu kaže da se tada sreću zima i leto, pravo je vreme da se i mi susretnemo sa svojom tradicijom. Baš kao što ovaj veliki praznik budi nadu u proleće i novi početak, tako i priča o tainu budi ponos na naše pretke koji su, uz koru ovog hleba, preživeli najteže zime naše istorije.
Hleb koji je bio jači od metka
Za srpskog vojnika u Prvom svetskom ratu, tain nije bio samo hrana. Bio je svetinja. Svaki vojnik imao je pravo na 800 grama ovog hleba dnevno. Iako zvuči puno, taj hleb je često bio jedino što su jeli danima.
Najpoznatija priča o tainu vezana je za vojnika Aleksu Zdravkovića iz Pirota. Kada je 1912. godine krenuo u rat, majka ga je zavetovala da prvo sledovanje hleba ne pojede, već da ga čuva kao amajliju. Verovala je da će ga taj hleb štititi od metka.
Aleksa je poslušao majku. Taj jedan hleb nosio je u svojoj torbici punih šest godina – kroz Balkanske ratove, albansku golgotu i Solunski front. Preživeo je glad, bolesti i kišu metaka, ali tain nije pojeo. Vratio se kući kao pobednik, sa hlebom u ruci. Taj neverovatni komad testa danas se čuva u Muzeju Ponišavlja u Pirotu i, verovali ili ne, još uvek se nije raspao!
Tajna ovog „besmrtnog“ hleba nije bila samo u verovanju, već i u mudroj recepturi. Tain se nije mesio da bude mekan i vazdušast, već da traje. Pravljen je od specifične mešavine – 70% ražanog i 30% pšeničnog brašna. Upravo je raž bila ta koja je davala svežinu i sprečavala kvarenje, čineći ga jestivim danima. Danas, kada ga mesimo u miru i toplini svog doma, ne moramo da brinemo o opstanku, ali možemo da osetimo taj specifičan, pun ukus istorije.
KAKO DA ZAMESITE PRAVI VOJNIČKI TAIN
Da biste osetili ukus prošlosti, ne treba vam mnogo sastojaka, samo malo strpljenja i ljubavi prema tradiciji.
Potrebno je:
- 700 g ražanog brašna
- 300 g belog pšeničnog brašna
- 2 kašičice soli
- 1 kocka svežeg Alfa ili Vrenje kvasca
- Oko 700 ml mlake vode (količina može varirati zavisno od brašna)
Priprema:
U većoj posudi pomešajte obe vrste brašna i so. Kvasac prvo razmutite u malo mlake vode sa kašičicom brašna i ostavite da zapeni.
U sredini brašna napravite udubljenje i polako sipajte vodu. Mesite kašikom ili varjačom dok se sastojci ne povežu. Testo za tain treba da bude čvršće nego za običan hleb, ali ipak kompaktno.
Kada umesite glatko testo, pokrijte ga krpom i ostavite na toplom mestu da narasta oko sat vremena, ili dok se ne udvostruči.
Nadošlo testo premesite još jednom na pobrašnjenoj podlozi, oblikujte ga u loptu i stavite u podmazan pleh. Ostavite ga da odmori još 20-30 minuta dok se rerna greje. Pre pečenja pospite malo brašna preko hleba.
Pecite u zagrejanoj rerni na 200 stepeni 40-50 minuta. Ako primetite da kora prebrzo tamni, pokrijte hleb papirom za pečenje ili folijom. Znaćete da je gotov kada dobije tamnu, hrskavu koricu, a kada ga kucnete sa donje strane, zvuk treba da bude šupalj.
Vruć hleb umotajte u krpu i ostavite da se ohladi. Najbolji je sutradan, a verujte nam na reč – može da stoji danima i da i dalje bude ukusan.
Na fotografijama je hleb od pola mere.
Ovog februara, umesite tain. Neka kuća zamiriše na raž, na snagu i na slobodu!
Prijatno!
Pošaljite komentar