Sastojci

1 kg brašna
1 kvasac
250 ml mleka
250 ml vode
1 kašičica soli
1 kašičica šećera
2 kašike ulja
150 gr margarina
Mini viršle oko 20 komada
Susam za posipanje
1 celo žumance
Žumance za premazivanje sa 1 kašikom mleka
150 gr kačkavalja
1.prvi Tinejdzerske godine provela sam u dopisivanju sa jednom devojkom iz Beograda. Kontakt smo ostvarile preko novina "Huper". Sećate li se tog časopisa? Časopis sa intervjuima poznatih ličnosti, posterima, savetima...? Zvuči poznato? U svakom slučaju to je bila ona era bez mobilnih telefona, računara, tehnike i interneta. Ona era kada trčiš da se javiš na fiksni telefon pre roditelja jer možda zove Miloš iz VIII1 samo da ti čuje glas i spusti slušalicu. E baš u toj eri upoznala sam jednu Ivanu. Imale smo oko 13 godina i slale smo jedna drugoj pisma. Sećam se da je poštar ludeo od mene jer sam nekada dobijala i po 20 za sedam dana. Pisale smo o svemu, o stvarima koje zanimaju svaku devojčicu, simpatijama, šta ćemo biti kada porastemo, kako bi bilo super da se jednog dana upoznamo... Smislile smo i naše tajne šifre i imena. Ona je bila Dzimi a ja Ešli. I nikada se nismo oslovljavale ličnim imenima, samo ovim našim tajnim, jer nam je to bilo totalno kul. Dogovorile smo se i da se nikada ne čujemo telefonom, sve dok ne dođe trenutak da se upoznamo. Prošle su godine a onda je telefon zazvonio. Priprema Rastopiti kvasac u mlakom mleku sa jednom kašičicom šećera.Ostaviti 5 minuta, dodati u brašno, jaje, so i ulje. Zamestit testo i ostaviti da odstoji pola sata. Podeliti na 4-5 jufki, svaku rastanjiti, ređati jednu na drugu i svaku premazati istopljenim (ili rendanim) margarinom sem poslednje. Ostaviti 10 minuta, razvući u pravougaonik, seći na trake, na traku staviti viršlu i na štapić isečen kačkavalj, uviti i staviti na pek papir. Premazati žumancem posuti susamom ostaviti još 10 minuta, na svaku viršlu staviti po kockicu margarinaa zatim peći na 180 stepeni dok ne porumene.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.

Deo prvi Tinejdzerske godine provela sam u dopisivanju sa jednom devojkom iz Beograda. Kontakt smo ostvarile preko novina “Huper”. Sećate li se tog časopisa? Časopis sa intervjuima poznatih ličnosti, posterima, savetima…? Zvuči poznato? U svakom slučaju to je bila ona era bez mobilnih telefona, računara, tehnike i interneta. Ona era kada trčiš da se javiš na fiksni telefon pre roditelja jer možda zove Miloš iz VIII1 samo da ti čuje glas i spusti slušalicu. E baš u toj eri upoznala sam jednu Ivanu. Imale smo oko 13 godina i slale smo jedna drugoj pisma. Sećam se da je poštar ludeo od mene jer sam nekada dobijala i po 20 za sedam dana. Pisale smo o svemu, o stvarima koje zanimaju svaku devojčicu, simpatijama, šta ćemo biti kada porastemo, kako bi bilo super da se jednog dana upoznamo… Smislile smo i naše tajne šifre i imena. Ona je bila Dzimi a ja Ešli. I nikada se nismo oslovljavale ličnim imenima, samo ovim našim tajnim, jer nam je to bilo totalno kul. Dogovorile smo se i da se nikada ne čujemo telefonom, sve dok ne dođe trenutak da se upoznamo. Prošle su godine a onda je telefon zazvonio